.jpg)
Zdrava ishrana prilagođena načinu života osnov je kako telesnog tako i mentalnog zdravlja.
Podjednako je važno da ishrana bude raznovrsna i da se bazira na voću i povrću koje se gaji u području u kom živimo. Srbija je poznata kao ratarska i voćarska, poljoprivredna zemlja, a delovi Srbije su prepoznatljivi po određenim kulturama koje tu najbolje uspevaju i gaje se u najvećim količinama.
Subotičko-horgoški region najbolji je za gajenje jabuka i višanja. Fruškogorski je pak pogodan za skoro sve voćne vrste, ali najbolje rezultate ostvaruju uzgajivači jabuka, breskvi, trešnja i višnja. Podunavski region je uvek bio pogodan za većinu voćnih vrsta, ali se na tom prostoru najviše gaje jabuke, breskve, kruške, trešnje i kajsije. Timočki region Srbije je izuzetno pogodan za proizvodnju oraha, lešnika, ali na tom području ima i uzgajivača višanja. Šumadija je već nadaleko čuvena po proizvodnji jabuke, šljive, maline, kupine, jagode, borovnice, breskve i kruške.
Domaće voće i povrće se u ishranu beba uvodi postepeno i prilagođeno razvoju njihovog probavnog sistema odnosno organa za varenje, u skladu sa njihovim uzrastom. Voće i povrće treba uvoditi u manjim količinama, u početku bez mešanja sa drugim namirnicama, kako bismo bili sigurni da ne postoje alergijske reakcije na određene namirnice. Preporučljivo je uvođenje novih namirnica u prepodnevnim časovima, da biste tokom dana mogli lepo da ispratite kako beba na njih reaguje. U nastavku ćemo predstaviti najrasprostranjenije domaće vrste voća i povrća i njihov značaj za bebino zdravlje i razvoj. Voće se u ishranu beba obično uvodi u petom ili šestom mesecu, nakon povrća. U početku se bebi daju ceđeni sokići, a kasnije, nakon 15 dana, i kašice od voća. Preporučljivo je da u početku voće bude termički obrađeno i bez dodatka meda i šećera, jer ga ono u sebi već ima sasvim dovoljno. Posle šestog meseca mogu se uvoditi i kombinovane kaše sa žitaricama.
Koje voće se prvo uvodi u bebinu ishranu?
Najpre je bebi najbolje davati jabuku, breskvu, šljivu, krušku. Oko devetog meseca polako možete uvoditi višnje i trešnje, a malo kasnije i smokve. Bobičasto voće (jagode, maline, kupine) nemojte uvoditi pre nego što beba napuni godinu dana, jer ono može izazvati alergije. Sa navršenih godinu dana možete uvesti i južno voće poput limuna, narandže, mandarine, kivija, ananasa. Kiselo voće treba izbegavati sve dok beba ne prihvati ostalu hranu, jer može doći do iritacije bebinog digestivnog sistema.
JABUKA
Plodovi jabuka skoro svih sorti sazrevaju od ranog leta pa sve do kasne zime, a plodovi zimskih sorti su i najcenjeniji jer obično daju najveći prinos i kvalitet, a posebno zato što zimi nema velikog izbora kada je kupovina voća u pitanju. Jabuke su idealno prvo voće, jer sadrže malu količinu limunske kiseline, koja nekada može da izazove alergijske reakcije kod beba. Među najvažnijim nutritivnim komponentama jabuke su dve vrste vlakana – rastvorna (pektin) i nerastvorna, koja normalizuju crevnu funkciju, prevenirajući opstipaciju i dijareju.
Dobro se kombinuju sa drugim namirnicama, a ako su pečene ili kuvane, sačuvaće veći deo hranljivih materija.
KRUŠKA
S obzirom na to da je kruška voćka sa najmanje kiselina, ona, pored jabuke, predstavlja najbolji izbor za prve voćne obroke. Često je, pored jabuke, jedan od prvih izbora kada želite bebi da ponudite nove nemlečne ukuse. Bebe krušku veoma lako prihvataju jer je slatka, ukusna, zdrava, i brzo im postane omiljena užina. Izuzetno je bogata mineralima: kalijumom, fosforom, kalcijumom, magnezijumom i gvožđem. Veoma je bogata i vlaknima koja su izuzetno značajna zbog pozitivnog uticaja na probavu kod beba. Sadrži dosta vitamina A, B, C i D. U odnosu na ostalo voće, manje izaziva alergije, a dobra je i za imuni sistem jer sadrži antioksidanse.
BRESKVA
Breskve imaju visok sadržaj vitamina C i vitamina A, kao i folne kiseline, kalijuma, magnezijuma, fosfora i selena. Kako sadrže dosta vlakana, za breskve se zna da imaju diuretički efekat i da su prirodni laksativi. Zajedno sa šljivama, breskva je sjajno voće koje možete dati bebi ukoliko ima problem sa opstipacijom. Mogu da se kuvaju u vodi, na pari ili da se peku u rerni. Slatke su i bebe ih rado prihvataju, a mogu se mešati i sa drugim voćem i žitaricama.
ŠLJIVA
Šljiva je bogata vitaminom A i vitaminom C. Takođe sadrži dosta vlakana i prirodnih šećera, te pomaže u održavanju regularnog funkcionisanja sistema za varenje. Ne predstavlja visok rizik alergije za bebu, pa se preporučuje se da se u ishranu uvede sa 6 meseci starosti.
BOBIČASTO VOĆE
Jagoda, borovnica, brusnica, kupina, malina i ribizla su veoma zastupljene u ishrani, jer se mogu jesti sveže, a od njih se mogu praviti i ukusne poslastice kao i džemovi. Maline su bogate antioksidansima i jačaju imunitet. Sadrže omega 3 masne kiseline, vlakna, magnezijum i vitamine C, E i B. Brusnice uništavaju veliki broj bakterija, dok su jagode bogate vitaminom C, kao i ribizle, koje su veoma su bogate vlaknima i čiste organizam od toksina.
Imajući u vidu da je jesenje voće poput kruške, jabuke, breskve i šljive, lako dostupno jer se uzgaja u Srbiji, i da se uvodi u ishranu bebe od šestog meseca, uz termičku obradu za početak bebi za užinu možete ponuditi neku ukusnu kašicu od ovog voća koja će biti slatka i dati joj energiju. Takođe, nešto starijim bebama možete dati sveže oljušteno voće koje mogu pipkati prstićima i uživati jedući same. Voće isečeno na sitne kockice bebi može biti interesantno, pa makar se u početku samo igrala, dok ne izgradi odnos prema hrani i samostalno počne da jede.
Najbolje bi bilo da birate sveže voće kom je u tom trenutku sezona. Ako beba sa pet meseci ne bude probala kajsije ili breskve neće joj biti ništa, biće vremena kada tom voću bude bila sezona. Isto tako, ako uvodite čvrstu hranu tokom proleća i leta, kada postoji pregršt vrsta voća, ostavite južno voće poput banana za zimski period, kada će izbor biti sužen.
