Pre hodanja postoje bitne faze razvoja kroz koje beba prolazi: okretanje, puzanje, podizanje u stojeći položaj pridržavanjem za predmete, stajanje uz predmete, bočni hod uz pridržavanje, pa tek onda dolaze prvi samostalni koraci. Svaka od ovih faza je važna jer tokom nje jačaju mišići i pripremaju se zglobovi za stajanje i hod. Veoma je važno da dete lagano prođe kroz sve ove veštine, bez žurbe, jer ukoliko su savladane sve faze koje prethode prohodavanju neće biti problema sa stajanjem i hodom.
Veoma je važno napraviti stimulativni prostor za dete. Odvojte deo poda na koji ćete staviti gumene pazle i puno igračaka. Oivičite prostor krevetom, foteljom, niskim stolom na kojima su takođe igračke. To će motivisati dete da iz sedećeg položaja krene za igračkom u puzanje. Na taj način se vežba bočna kontrola tela. U početku će to biti „vojničko“ puzanje, odnosno bauljanje. U ovom položaju dete jača ruke, podvlači noge i prelazi u pravi četvoronožni položaj. Za igračkom će krenuti u puzanje. Kada je igračka podignuta na krevet ili sto, pokušaće da je dohvati podizanjem u klečeći položaj i visoki klečeći položaj. Tako jača mišiće karlice i natkolenica. Kada je spremno, dete pravi iskorak i držeći se za nameštaj ustaje. U početku stoji samo nekoliko sekundi, a vremenom sve duže. Nakon toga sledi bočni hod. Držeći se za ivicu stola ili kreveta dete pravi korake u stranu i na taj način razvija balans, stabilnost karlice, ravnotežu. Kada je dete spremno preći će nekoliko koraka od jednog komada nameštaja do drugog. Možete koristiti razne stabilne „guralice“ pri prohodavanju za koje se dete drži dok korača. Hod je u početku nestabilan, na široj osnovi, ali postepeno će postati sve stabilniji sa razvijanjem balansa i ravnoteže.
Uz sve ovo važno je napomenuti roditeljima da budu tu, pored svog deteta, da učestvuju u igri, da ga podstiču, da nude igračke koje dete voli, da razgovaraju sa detetom, pevaju omiljene pesme, u početku pomognu pri izvođenju neke radnje, a kasnije sve manje. Sve ovo predstavlja stimulativne uslove za psihomotorni razvoj deteta.
Prva obuća se obuva kada je dete veći deo dana na nogama. Obuća treba da bude kožna, sa anatomskim uloškom, ni previše tvrda ni previše mekana, dublja da može da obuhvati skočni zglob. To se pre svega odnosi na bebe koje imaju neki deformitet stopala ka spolja ili unutra. Ukoliko su stopala bez deformiteta veći deo dana kada ste u kući dete treba da bude bez obuće.
Važno je da dete ne požurujete da hoda, da ga ne stavljate na noge ukoliko mišići i zglobovi nisu spremni. Ne dešava se sve baš kada mi to želimo ili planiramo. Važno je da stimulišemo dete da što više navedenih stvari radi samostalno jer se tako samo priprema i jača mišiće neophodne za hod.
Dete koje puno nosite, koje sedi ili leži satima bez stimulacije iz spoljašnje sredine glasom, pesmicama, igračkama, ne može napredovati u psihomotornom razvoju.
Izbegavajte da se savijate i vodite dete za ruke. Znamo da je to neminovno, ali neka bude što manje zastupljeno.
NEMOJTE KORISTITI HODALICE
Hodalice su u pojedinim zemljama čak i zabranjene. U hodalici je dete u sedećem i polustojećem stavu, podlogu obično dodiruje prstima, a ne celim stopalom, ograđeno je. Hodalice nisu bezbedne jer u njima deca često padaju ili se prevrću.U hodalici dete ne razvija osećaj za prostor i snalaženje u prostoru tj. ravnotežu i balans. Kada dete izvadite iz hodalice potpuno je nestabilno i uglavnom hoda na prstima.
Deca se uspravljaju u stojeći položaj uglavnom u devetom mesecu, a prohodaju u dvanaestom. U međuvremenu se jačaju mišići i stiče stabilnost u stojećem položaju. Dečji hod je rezultat individualnog razvoja. Prohodavanje može sačekati i do 18 meseci i smatra se fiziološkim. Nemojte biti u strahu ukoliko dete kasni sa hodom, verovatno je kasnilo i sa prethodnim fazama motornog razvoja. U tom slučaju treba posetiti dečjeg fzijatra radi pregleda i procene motornih veština, tonusa, refleksa, držanja, reakcija. Ukoliko lekar proceni da je potrebno sprovoditi stimulativne vežbe za motorni razvoj, u tretman se uključuju fizioterapeut i roditelji.
Za svaku fazu motornog razvoja, pa i za uspravljanje i prohodavanje postoje stimulativne vežbe. Ove vežbe doprinose jačanju mišića, postizanju dobrog balansa karlice i celog tela i ravnoteže. Fizioterapeut obučava roditelje kako da vežbe primenjuju kod kuće ili se roditelji odluče da svakodnevno dolaze na vežbe. Čim počnemo intenzivnije da vežbamo sa detetom primećuje se napredak. Već na sledećoj kontroli dete je značajno spretnije u izvođenju onih veština koje su mu nedostajale.
Nekoliko dragocenih saveta koje uvek treba da imate na umu:
Budite pored deteta, ne plašite se padova, ne inhibirajte dete zbog straha od pada.
Ne poredite svoje dete sa drugom decom istog uzrasta jer je motorni razvoj individualan i zavisi od mnogo različitih faktora.
Odvojte vreme za igru sa detetom. Nudite mu igračke i zahtevajte da samostalno napreduje uz vaše prisustvo, malu pomoć i podršku.
Prvi bebini koraci su velika radost i za decu i za roditelje!
