Blizanački govor i njihova komunikacija

Blizanački govor i njihova komunikacija

Često se suočavamo sa pitanjima u vezi sa razvojem govora, problemima i pomoći u slučaju njegove nerazvijenosti i poremećaja. Funkcija govora je komunikacija, razmena poruka između najmanje dve osobe, sa određenim ciljem. Govor i jezik predstavljaju značajno polje interesa, ne samo za naučnike već i za roditelje i sva lica koja se bave obrazovanjem i vaspitanjem dece.

Ja sam mama blizanaca. Odgajati dve bebe istovremeno je pravi izazov. Potrebno je mnogo izdržljivosti i upornosti, jer se sve množi sa dva (dva hranjenja, dva presvlačenja, dva kupanja). Uprkos tome, pravi je blagoslov imati blizance i to i te kako ima i svojih prednosti. To podrazumeva i dvostruko više poljubaca i zagrljaja, deca uvek imaju društvo, nikada nisu sama pa tako razvijaju i emocionalni odnos.

Po prirodi sam perfekcionista, što mi je kao majci blizanaca pomoglo da odustanem od nerealnih očekivanja i više se posvetim uživanju sa decom. Blizanačke trudnoće su uglavnom rizične, završavaju se prevremenim porođajem ili sa bebom manje telesne težine, pa samim tim postoje rizici po razvoj govora i jezika.

Istraživanja pokazuju da kod blizanaca postoji veća sklonost ka usporenom razvoju govora i pojavi govorno-jezičkih poremećaja, naročito kod blizanaca koji su rođeni prevremeno, imaju nisku porođajnu težinu ili neki od rizikofaktora na rođenju.

Govorne sposobnosti blizanaca u odnosu na svoje vršnjake jedince

Zaostajanje govora blizanaca može da bude čak do dve godine za jedincima, iako su intelektualno na istom nivou. Te razlike bi trebalo da nestanu oko desete godine (ipak, sve je to individualno). Stručnjaci smatraju su da to se dešava zbog slabije komunikacije roditelja sa svakim detetom pojedinačno jer se blizanci često međusobno takmiče za pažnju odraslih, i u želji da što više kažu, pričaju brže i nerazgovetnije. Zato treba da se stimulišu što ranije, već pre druge godine, kako bi se nadoknadio zaostatak i preventirale smetnje u učenju tokom školovanja.

Idioglosija ili sopstveni jezik

Pre desetak godina simpatičan dvominutni snimak osamnaestomesečnih blizanaca Sema i Rena koji ,,razgovaraju’’ i gestakuliraju ispred frižidera postao je prava internet senzacija. Blizanci se smeju, ljute, raspravljaju i očigledno međusobno dobro razumeju. To je tipičan primer posebnog, jedinstvenog i tajnog jezika karakterističnog za blizance. Oni kroz nerazumljivo brbljanje (interni jezik) mogu razviti takozvani ,,jezik blizanaca’’ koji samo oni razumeju. U literaturi se to naziva idioglosija, kriptofazija ili autonomni govor.

Istraživanja pokazuju da i do 40% blizanaca u drugoj godini života razvija sopstveni jezik koji se gubi već u trećoj. Ukoliko se nastavi takav govor i posle treće godine, obratite se logopedu kako biste dobili adekvatan savet. Blizanci često dobro razumeju šta im se govori, ali imaju slabije govorne sposobnosti.

U nekoliko pojedinačnih slučajeva takav jezik je i opisan. O bliznakinjama Grejs i Virdžiniji Kenedi (rođene 1970. godine) iz Kolumbosa u američkoj državi Džordžiji i tajnom jeziku kojim su se služile, francuski režiser Žan Pjer Gorin snimio je dokumentarni film ,,Poto i Kabenga’’ (po imenima kojima su jedna drugu zvale). Grejs i Virdžinija su se blizanačkim jezikom služile do osme godine života. Autor navodi da su roditelji bili previše zauzeti poslom i da je brigu o njima preuzela baka Nemica i koja nije govorila engleski jezik. Bliznakinje su imale malo kontakta sa roditeljima i drugom decom, osim periodičnog izlaska na igralište, i nisu pohađale vrtić. Lingvističari su utvrdili da je njihov jezik bio zasnovan na mešavini nerazumljivog engleskog i nemačkog jezika sa dosta izmisljenih reči.

Blizanački jezik, odnosno Idioglosija, prikazan je i kroz druge filmove i serije. U filmu ,,Nel’’ iz 1994. godine, devojka Nel (ulogu tumači Džudi Foster) sa sestrom Meri komunicira na izmišljenom jeziku, svojstvenom njima dvema kao bliznakinjama. U crtanoj seriji „Simpsonovi bliznakinje Šeri i Teri takođe interno komuniciraju na sopstvenom jeziku.

Naglašavam da je sve ovo individualno jer postoje istraživanja koja su pokazala da blizanci ne moraju imati sporiji govorno-jezički razvoj. Ukoliko jedan od blizanaca ima razvijeniju govornu veštinu obično postaje dominantniji i preuzima ulogu ,,drvenog advokata’’, odnosno odgovara na pitanja za oboje. Drugome takva podela uloga odgovara jer je on obično ćutljiviji, ali verovatno i bolji u nečemu drugom, na primer u motorici.

Vrtić i osnovna škola – da li razdvajati blizance?

Preporučuje se da se blizanci u vrtiću i osnovnoj školi ne razdvajaju. Istraživanja su pokazala da je ipak bolje da budu zajedno (odlazak, boravak, povratak, zajedničko učenje). Kasnije, u srednjoj školi, kada pokažu različita interesovanja i ukoliko to požele, treba im omogućiti da se razdvoje i izaberu svoj put u skladu sa željama i sposobnostima. Lično, poznajem par blizanaca od kojih je jedan bio bolji u govornim veštinama, a drugi u motoričkim i fizičkim sposobnostima. Zajedno su išli u vrtić i osnovnu školu. Jedan je završio Pravni fakultet i postao ugledni advokat, a drugi Vojnu akademiju i danas je vrhunski vojni pilot.

Savet roditeljima blizanaca

Razvoj govora je pod uticajem bioloških i faktora sredine. Ukoliko postoje predispozicije za razvoj govora (inteligencija, razvijen sluh i motorika govornih organa), govor se neće razvijati bez sredinskih činilaca. Zato je neophodno uključiti sredinske činioce i stimulaciju kako bi podsticali razvoj blizanaca.

Pružanje podsticajnog jezičkog okruženja u kući i van nje je od izuzetnog značaja. Obraćajte se blizancima pojedinačno (npr. „Donesi mi autić” i slično), nikako u množini (bebe, dečaci, devojčice...). Da, znam da je ovo teško (i ja sam mama blizanaca), pogotovo za roditelje koji su zaposleni i nemaju mnogo vremena za decu, ali blizanci ne moraju raditi sve istovremeno. Mama se može posvetiti jednom detetu u jednoj, a tata drugom detetu u drugoj aktivnosti. Na primer, dok se jedan oblači, neka drugi se kupa. Uvek imenujte šta radite (sada oblačimo pidžamu, češljamo kosu).

Šta je još bitno za razvoj govora:

- prilagodite svoj govor uzrastu deteta

- ohrabrujte, hvalite i nagrađujte uspeh

- pričajte, pričajte i samo pričajte

- budite strpljivi, sačekajte njihov odgovor

- uključujte blizance u grupe sa drugom decom

Ukoliko primetite veća kašnjenja u odnosu na njihove vršnjake obratite se logopedu koji će vas adekvatno posavetovati. Srećno i uživajte sa svojim blizancima jer je svako uživanje sa njima dvostruko.

Milenković Biljana

diplomirani defektolog logoped i Marte Meo praktičar