.jpg)
Vaspitanje kroz meridijane
Različite kulture definišu različite obrasce ponašanja pa se tako nešto što se u jednoj zemlji smatra poželjnim u drugoj posmatra kao nečuveno. Takve razlike uočavaju se u svakom aspektu života: običajima, modi, ishrani pa čak i metodama vaspitanja. Evo nekoliko zanimljivih primera.
ABORIDŽINI
Australijski Aboridžini važe za najbrižniju zajednicu kada su u pitanju deca. Čim novorođenče stigne u zajednicu, ono postaje centar zbivanja i svi članovi grupe ga uz puno ljubavi obasipaju pažnjom. Aboridžini ne veruju da dete može biti razmaženo i sve će učiniti da ne zaplače, dajući mu sve što poželi. Dojenje traje od tri do pet godina, ali to ne predstavlja preveliki teret za majku, budući da u dojenju učestvuju brojne žene. Vaspitavanje deteta i njegovo pripremanje za život u zajednici počinje pre rođenja – trudnice razgovaraju sa plodom u materici, prenoseći mu tradicionalna znanja, običaje, porodičnu istoriju i mitove. Nakon porođaja, majka uzima posteljicu i zakopava je u zemlju. To parče zemlje je jedino koje će dete kad odraste lično posedovati i ono postaje njegova „Majka zemlja”.
ESKIMI
Eksimske bebe prve godine života provode nošene u majčinoj bundi, a sopstvenu odeću dobijaju tek u drugoj ili trećoj godini. Deca odrastaju slušajući priče i predanja o svom narodu. Kroz priče i mitove, deca usvajaju modele ponašanja starijih i postaju članovi zajednice u kojoj su, usled teških uslova za život, sposobnost deljenja i nesebična briga za druge važni preduslovi opstanka. Roditelji se prema deci se odnose dosta blago. Ne viču i nikada ne tuku decu. Manji nestašluci se tolerišu, a kada roditelji baš moraju da reaguju, decu plaše osvetom zlih duhova. Deca kroz igru uče kako da se snalaze u svom okruženju i brinu o sebi, pa su od rang detinjstva zadužena za traženje jaja i skupljanje bobica.
SKANDINAVCI
Iako su u pitanju evropski narodi, skandinavski vid vaspitanja dece pojedincima u Srbiji može delovati kao s druge planete. Ipak, njihove metode postaju sve popularnije širom sveta. Deca u Skandinaviji od malih nogu uče šta je samostalnost: u Švedskoj, na primer, deca kreću u jaslice čim napune godinu dana. Švedska je, takođe, bila prva zemlja koja je zabranila fizičko kažnjavanje dece još 1979. godine, a uskoro su je sledile i druge skandinavske zemlje. Skandinavci su jako ozbiljni kada je u pitanju igranje na otvorenom prostoru, bez obzira na vremenske prilike. U Norveškoj postoji izreka koja kaže: „Ne postoji loše vreme, samo loša odeća”. Kako bi decu približili prirodi, uvedeni su „vrtići pod otvorenim nebom“, u kojima deca 6-8 sati dnevno provode napolju uz obaveznu fizičku aktivnost. Povezivanje s okolinom i svet o očuvanju prirode važan je deo njihove kulture, a deca često dolaze kući zaprljana, sa modricama i ogrebotinama jer su istraživala i zabavljala se bez straha.
