.jpg)
U savremenom društvu porođaj se vrlo često poistovećuje sa bolom, patnjom i mukama. Zahvaljujući takvom doživljaju porođaja, kako od strane žena tako i ostalih direktnih i indirektnih učesnika: partnera, roditelja, ali i zdravstvenih radnika, razvijena je čitava industrija lekova i preparata koji bi trebalo da porođaj učine lakšim i bezbolnijim. Neminovno se zaboravlja da uneseni medikamenti preko posteljice dospevaju do bebe i na nju mogu nepovoljan uticaj, ali i da mogu menjati mehanizam porođaja. Zato se u poslednje vreme veliki značaj pridaje psihofizičkoj pripremi trudnica za ovaj važan događaj.
Cilj ovakve pripreme trudnice je psihičko i fizičko savladavanje stresa i straha u trudnoći, učenje kako da sarađuje tokom porođaja i sama utiče na bolove pri porođaju, kako bi svoju bebu donela na svet na najlakši i najbezbolniji način. Ovako pripremljena trudnica na porođaj dolazi bez straha i u njemu aktivno učestvuje.
U toku psihofizičkih priprema trudnica stiče kondiciju neophodnu za porođaj i jača potrebne mišiće, a ujedno čuje niz dragocenih saveta i informacija o tome šta se događa u njenom telu od začeća do porođaja, kao i šta je očekuje u porodilištu. Pripreme za porođaj uz akušerski tim mogu započeti od dvadeset sedme nedelje trudnoće uz saglasnost ginekologa.
DISANJE
Osnova pripreme za porođaj je učenje relaksacije mišića kroz tipove disanja. Razlikuju se tri tipa disanja koja su važna za porođaj. Po fazama porođaja i vrsti kontrakcija trudnica može da koristi prvi i drugi tip disanja koji idu uz relaksaciju mišića, a u prelaznoj fazi treći tip disanja.
Materica je mišić sačinjen od glatke muskulature, dok je kontrakcija mehanički rad ovog mišića. Za svoj rad materica troši glikogen. U toku njegovog razlaganja, ako ima dovoljno kiseonika, mlečna kiselina iz mišića se razlaže na ugljen-dioksid i vodu, a kontrakcija se lakše podnosi. Ukoliko je žena zgrčena u kontrakciji, ona aktivira sve mišiće i troši veliku količinu kiseonika. U tom trenutku materica nema dovoljno kiseonika za razgradnju mlečne kiseline. Nagomilavanje mlečne kiseline izaziva bolni grč. Zato se pravilnim disanjem tokom kontrakcije beba optimalno snabdeva kiseonikom, a samim tim smanjuje se bol izazvan kontrakcijama. Kada i kako disati tokom porođaja uči se i savladava na psihofizičkim pripremama.
VEŽBE
Lagane vežbe na strunjačama koje su prilagođene trudnicama jačaju delove tela koji su opterećeni tokom trudnoće (leđa, noge, karlično dno... ). Pažljivo odabrane i mnogo puta ponovljene lagane vežbe usmerene su i na jačanje one grupe mišića koje su trudnici neophodne tokom porođaja. Kao rekvizit u tim vežbama koriste se velike lopte. U fazi relaksacije trudnica uči da između bolova opusti mišiće i pripremi se za naredni bol.
Veoma je važna i svest o napinjanju koje je prirodna radnja. Pored savladavanja ove tehnike, buduće mame se informišu i o njenoj korisnosti, pre svega jer je to prevencija porođajnih trauma za majku i dete. Napinjanje je završetak i kruna porođaja.
PSIHOLOŠKA PRIPREMA
Međutim, ne manje važan deo, iako često zapostavljen, jeste psihološka priprema trudnice za trudnoću i porođaj. U toku trudnoće dolazi do značajnih promena na emotivnom planu. Zbog povećanog nivoa određenih hormona javljaju se česte i nagle promene raspoloženja, od nezadovoljstva do ushićenja. Nesigurnost, preterana osetljivost, različiti strahovi, promene u fizičkom izgledu, višak kilograma – sve to može dovesti do gubitka samopouzdanja. Zabrinutost za svoje zdravlje i zdravlje bebe može takođe prouzrokovati nervozu, pesimizam i nesigurnost. Sve navedene promene su priprodne i normalne, međutim najvažnije je da trudnica postepeno prihvati psihološke promene uz podršku okoline i činjenicu da njena budućnost uključuje novo ljudsko biće, koje sa sobom donosi mnogo odgovornosti, ali i novi oblik sreće. Značajnu ulogu u ovom periodu ima socijalna podrška prvenstveno partnera, ali i drugih značajnih osoba u okruženju.
Trudnice sa visikorizičnom trudnoćom nažalost moraju da miruju kod kuće ili u bolnici. To ne znači da ne mogu da idu na psihofizičke pripreme. Trebalo bi da se kroz postojeću literaturu informišu o toku porođaja, fazama kroz koje će proći, prostoru u kom će se porađati, jer neznanje i neizvesnost stvaraju najveći strah i izazivaju greške.
Sva saznanja stečena tokom psihofizičke pripreme pomažu ženi da što lakše i bezbolnije prođe kroz trudnoću, porođaj i postporođajni period.
Buduće majke kroz psihofizičku pripremu uče kako da rađanje doživljavaju svesno i smireno jer samo tako najradosniji trenutak u njihovom životu ostaje u lepoj uspomeni. Pravovremeno edukovanje, kako buduće majke tako i budućeg oca, u značajnoj meri može pomoći prevazilaženju strahova, poteškoća i problema sa kojim se suočavaju tokom ovog perioda.
Mr. Sci. Branka Jovanović
