Epiduralna anestezija se primenjuje već duži niz godina u našim porodilištima. U čemu je njena prednost u odnosu na prirodni porođaj?
Da budemo precizniji, radi se o analgeziji (obezboljavanju). Doze za anesteziju se daju za porođaj carskim rezom. Postoji određena indikacija, a to je očekivani dug i težak porođaj kada je epiduralna analgezija preporučena. Bol predstavlja stres za organizam i kada je duže zastupljen luče se hormoni stresa koji imaju negativan uticaj na organizam majke, a posledično i na dete. Obezboljavanjem ukidamo taj negativni uticaj bola. Subjektivno žena doživljava prijatnije iskustvo porođaja bez bola.
Bezbolan porođaj je svakako lakši za majku, odsustvo bola pretvara porođaj u prijatno iskustvo i štedi snagu za period izbacivanja bebe. Na koji način i da li epidural utiče na bebu?
Prelazak leka u krvotok majke, odnosno resorpcija leka preko epiduralnog prostora, odvija se znatno sporije od nekih drugih načina aplikovanja. Dosadašnja istraživanja koja su se bavila merenjem koncentracije lokalnog anestetika u krvi deteta nakon dužeg primenjivanja epiduralne analgezije pokazala su da se radi o promilima, te se može zaključiti da je i duža upotreba epiduralne analgezije bezbedna za dete.
Da li se anestezija može dozirati tako da samo umanji bolove, a da mame i dalje osećaju šta se u njihovom telu dešava, kako bi mogle da sarađuju u porođaju kada dođe do napinjanja?
Cilj epiduralne analgezije jeste da umanji bol, a da pritom zadrži motornu funkciju mišića koji učestvuju u porođaju. To se postiže davanjem razblaženih doza lokalnog anestetika, kako bi se delovalo na senzorni deo nerava, a sačuvala motorna funkcija. Osećaj dubokog pritiska se takođe zadržava, na taj način mame i osećaju pravi momenat za napinjanje. Anesteziolog na osnovu jačine bola, faze porođaja i brzine njegovog napredovanja procenjuje dozu i način vođenja epiduralne analgezije. U našoj ustanovi se koriste najsavremeniji aparati kao što je aparat za PCEA (Patient controlled epidural analgesia), gde pacijentkinja sama kontroliše svoje obezboljavanje pritiskom na taster. Anesteziolog prethodno u aparat unosi parametre: dozvoljene doze leka, vreme trajanja aplikovanja, kao i period blokiranja aparata. Ti parametri su individualni za svaku pacijentkinju. Time se povećava efikasnost (žene su zadovoljnije jer same kontrolišu svoj bol) i bezbednost (ne postoji mogućnost predoziranja lekom).
Postoji mnogo predrasuda vezanih za epiduralnu anesteziju: da ne deluje na sve, da može da ostavi posledice i slično. Na koji način budući roditelji mogu da nađu relevantne podatke o ovoj vrsti obezboljavanja porođaja?
Najpreciznije informacije o epiduralnoj analgeziji mogu se dobiti od stručnih lica koja tu vrstu analgezije i primenjuju. To su anesteziolozi. U ambulanti za epiduralnu analgeziju prilikom porođaja budućim mamama se predstavljaju sve prednosti, indikacije i kontraindikacije, kao i moguće komplikacije ove vrste obezboljavanja porođaja.
Prednost epidurala je i u tome što se kateter može ostaviti i mami posle porođaja dati doza leka, kako bi joj se umanjili bolovi od epiziotomije. Da li se ta tehnika redovno primenjuje?
Dodavanjem veće doze leka odnosno doze za anesteziju obezbeđujemo adekvatne uslove za svaku vrstu intervencije koja može biti potrebna posle porođaja, kao što je ušivanje, epiziotomija, revizija unutrašnjosti materice, ukoliko nije izašla cela posteljica...
Sve češće se i carski rez obavlja dok je porodilja u budnom stanju, uz pomoć periduralne anestezije. Da li se ona razlikuje od epiduralne i koliko se često primenjuje danas?
Za carski rez se najčešće primenjuje regionalna anestezija u koju spadaju i spinalna i epiduralna (periduralna) anestezija. Pacijentkinja je budna, a anesteziran je samo donji deo tela. Ukida se osećaj bola i motorna funkcija mišića tokom trajanja anestezije, što je često duže od trajanja same operacije.
Dr Olivera Mladenović, anesteziolog
