Rođenje deteta je najsrećniji trenutak u životu roditelja. Nakon toga roditelji uživaju u prvom dodiru, osmehu, okretu, ali svi sa nestrpljenjem očekuju prvu detetovu reč. Ipak, da bi do prve reči došlo neophodno je da sve faze koje prethode progovaranju proteknu uredno.
Faze govorno-jezičkog razvoja
Sticanje govorno-jezičkih sposobnosti i komunikacije deteta počinje prvim plačem novorođenčeta i odvija se kroz određene faze razvoja.
Prva faza razvoja je faza gukanja kroz koju dete iskazuje svoje zadovoljstvo ili negativno emocionalno stanje u vezi sa osnovnim potrebama, na primer kada je beba je gladna ili mokra. Vremenski okvir ove faze je uglavnom između drugog i četvrtog meseca kada se pojavljuju glasovi koji liče na prve vokale.
Naredna faza je faza brbljanja, od šestog meseca, kada se javljaju prvi slogovi. U ovoj fazi postoje vokali A,E,I,O,U kao i konsonanti K,G,B,P,T,D,M,N. U ovoj fazi, koja traje i do devetog meseca, beba već počinje da razume neke najjednostavnije naloge. U ovom periodu roditelji najčešće uče bebu da maše „pa-pa“, igraju se „taši-taši“ ili „gde je pametna glava“. Nakon faze brbljanja očekujemo fazu progovaranja.
Kada možemo očekivati prvu reč?
Faza progovaranja, odnosno prve reči, očekuje se oko dvanaestog meseca kada dete zapravo udvaja iste slogove: ma-ma, ta-ta, ba-ba, de-de. Bitno je napraviti razliku između faze brbljanja i progovaranja. Smatra se da je dete izgovorilo prvu reč kada prvi put svesno upotrebi reč, na primer kada reč mama poveže sa pojavom mame.
Faktori koji utiču na razvoj govora
Normalan jezički razvoj je sastavni deo biološkog i mentalnog razvoja deteta i odvija se u skladu sa njima. Dva najznačajnija faktora za razvoj govora i jezika jesu genetski i socijalni faktori.
Neophodan uslov da bi dete ovladalo govorom pre svega je dobar sluh, zatim razvijena auditivna percepcija i diskriminacija glasova, razvijena vizuelna percepcija, razvijena muskulatura govornih organa, sposobnost usmeravanja pažnje i neizostavni podsticaji i stimulacije iz socijalne sredine, pre svega porodice.
Uloga roditelja
Deca uče kroz imitiranje, vežbanje i podsticanje u čemu najveću ulogu imaju roditelji. Veoma je bitno da roditelji provode što više kvalitetnog vremena sa detetom koje je u fazi progovaranja i građenja prvih reči. Izbegavajte izlaganje deteta TV sadržajima u ranom uzrastu. Stimulišite razvoj govora kroz zajedničke igre, imenovanje radnji i pojmova iz detetovog okruženja, posebno onih za koje dete pokaže interes, usmeravajte mu pažnju na pojmove iz slikovnica. Govor se uči imitacijom. Zbog toga je bitno da dete bude usmereno na nas, na naše reči. Kada je detetova pažnja usmerena na nas, gledamo ga u visini njegovih očiju i imenujemo objekat za koji je dete pokazalo interesovanje. Dajte vremena detetu da ponovi ono što govorite. Naš izraz lica daje mu do znanja da iščekujemo od njega reč. Pevajte pesmice koje mogu da ukjučuju pokazivanje pojedinih delova tela i jednostavne motorne imitacije. Oponašajte glasove životinja. Komentarišite sva dešavanja. Važno je menjati intonaciju glasa i pozitivnom emocionalnom reakcijom odgovoriti na svaki detetov pokušaj komunikacije. Ne treba zanemariti podsticanje veštine zahtevanja kod deteta. Deca najpre zahtevaju tako što usmeravaju ruku ka željenoj igrački ili objektu, zatim dolazi do razvoja pokaznog gesta. Nakon pojave prvih reči možemo očekivati upotrebu reči u svrhu zahtevanja. Kada dete usmeri prstić ka željenom objektu imenovaćemo objekat, npr „auto“. „Hoćes auto?“ Na taj način bogatimo rečnik deteta i učimo ga zahtevanju.
Kada počinje stimulacija govora?
Stimulacija govora je svakodevna i počinje već od detetovog rođenja. Majke instinktivno reaguju na prvo detetovo gukanje, uzvraćaju detetovom brbljanje. Već tada započinje dvosmerna komunikacija. Pričajte svom detetu dok ga kupate, imenujte delove tela, objašnjavajte šta radite, pričajte sa njim dok šetate, pevajte mu pesmice. Budite opušteni, igrajte se i uživajte sa svojim mališanima dok iščekujete da Vas prvi put oslovi sa mama ili tata.
Kada je vreme da se potraži savet stručnjaka?
Bitno je napomenuti da postoje individulne razlike između dece i da su određena odstupanja očekivana. Ali ukoliko imate utisak da Vas dete ne razume, ne odaziva se ili ne reaguje na Vaše naloge, ne možete da mu usmerite pažnju, ako su faze gukanja i brbljanja izostale ili bile oskudne obavezno potražite savet logopeda kako bi otklonili nedoumice i dobili adekvatne savete za pravovremenu stimulaciju govorno-jezičkog razvoja.
Jasmina Vujovic, master logoped, senzorni pedagog i Tomatis praktičar
Katarina Anđelković, master logoped, senzorni pedagog i Tomatis praktičar
“Lingua Logos" logopedski centar , Novi Beograd, Belville, Đorđa Stanojevića 11đ, www.lingualogos.com