.jpg)
Kada smo spremni za trudnoću, kada smo spremni za porodicu i kada treba da uđemo u najlepšu ulogu u životu – da budemo majke, večita je tema o kojoj možemo diskutovati. Nekako smatram da je sve to individualno, jer smo svi po svojoj prirodi različiti i kao takvi jedinstveni. Ali kada govorimo o nama koje živimo u Srbiji, u jednoj interesantnoj kulturi u kojoj se prožima tradicionalno sa savremenim, to može pružiti vrlo interesantan pogled na ključnu životnu ulogu. Kada je reč o tradicionalnoj Srbiji, govorimo o tome kakav će stav sredina koja nas okružuje zauzeti u vezi sa našom odlukom da postanemo majke posle 40. godine. U tradicionalnim društvima mnogo se vodi računa o tome šta će o nekoj našoj odluci ili postupku neposredna okolina reći i da li će ih osuditi. Kada to kažem, mislim na one ružne rečenice kojima žene osuđuju u pokušaju hrabrosti da postanu majke. Savremena Srbija je pak Srbija bez predrasuda, u kojoj mlađe generacije po ovom pitanju imaju sasvim drugačije i, rekla bih, ohrabrujuće reči. Kod donošenja odluke postoji uverenje da nam je podrška sredine važna, te jedna doza stida i preispitivanja o stavu okoline u kojoj živimo, ali i pitanja – da li ćemo naići na podršku i odobravanje. Bilo bi lepo kada bi nas sredina u kojoj živimo podržavala, a time bi nam umnogome i olakšala. Međutim, ako okolina nije ohrabrujuća, neke žene mogu doneti odluku da pod pritiskom iste ugase svoju želju i da im ponestane hrabrosti da se sa pritiskom izbore. Može se reći da je sve stvar hrabrosti, odnosno načina na koji ćemo se za svoj stav zauzeti, u porodici u kojoj smo odrasle, pa i sa prijateljima i kolegama sa kojima provodimo vreme.
Drugi faktor je zrelost. Kada govorimo o zrelosti, moramo priznati jednu naučnu činjenicu, a to je da se razvoj mozga završava u 26. godini života. Životne faze i način na koji smo ranije gledale na sebe i svoje odluke umnogome se razlikuju od načina na koji gledamo na sebe u četrdesetim. U četrdesetim već imamo izgrađenu karijeru, obrazovanije smo i iskustvo nam je pomoglo da život ne gledamo istim očima kojim smo ga gledale u dvadesetim. Možda naše reproduktivno zdravlje nije onakvo kako bismo želele, ali nesporne su činjenice koje lekari ističu, a to je da se telo nakon trudnoće regeneriše, menopauza se pomera, a i sama nauka koja se bavi reproduktivnim zdravljem zrelija je nego deceniju pre, a savremena dijagnostika je spremnija da nam ukaze na sve rizike sa kojima bismo mogle da se suočimo. Istraživanja pokazuju da deca starijih roditelja tokom života imaju više potencijala za uspeh u školi pa i u karijeri, a to je rezultat spremnosti majki nakon četrdesete da fokus pomere sa sebe na dete i činjenice da imaju dovoljno iskustva da decu usmere punom potencijalu u razvoju. Zrele smo onda kada smo spremne i hrabre da pokušamo da učinimo od sebe primer koji naša deca treba da slede. Tada ćemo biti posvećenije i odvažnije da im pružimo sigurnije detinjstvo, pa ćemo samim time i jasnije videti šta im je potrebnije.
Prenatalni period, odnosno period trudnoće isto tako je važan za razvoj bebe kao i period od rođenja do treće godine. Ako se u prenatalnom periodu posvetimo zdravoj ishrani, počnemo da vodimo zdrav i miran život tokom trudnoće, onda kada se menja naš fizički izgled, kada hormoni čine svoje, naša beba će biti zdravija i srećnija kada dođe na ovaj svet, a taj period možemo provesti u edukaciji, jer ćemo edukacijom o novim životnim fazama smanjiti sve potencijalne strahove.
Tu je i pomoć države koja nudi besplatan proces vantelesne oplodnje, za slučaj da nam je to potrebno. Ova pomoć doprinosi optimizmu za odluke koje bismo doneli, jer nam novac više nije opterećujući faktor. Kada se zaljubimo, priroda i nauka se spajaju u jedno, a to garantuje siguran uspeh. Ta hemija koju ljubav prema potomstvu donosi čini da ovaj period možemo nazvati magičnim.
Podrška partnera je od velikog značaja, a ljubav koju dobijamo od svog partnera ključna je za okidač koji se zove hrabrost.
I najzad, sve je u odluci koju donesemo i odvažnosti da je i sprovedemo. Jedna je reč koja nas pomera od sna do toga da nam se on i ostvari, a to je hrabrost da se odvažimo samo da probamo. Bile smo povređene, preživele smo. Bile smo uplašene, prevazišle smo, ali smo nekako uvek bile hrabre i uspele smo. Zato hajde da se zaljubimo i živimo život zdravo, da se smejemo i da imamo samo pozitivne misli u glavi. Budimo hrabre, jer ništa strašno se neće dogoditi, podnećemo i neuspeh i uspeh, ali ćemo sa 40 na to gledati sasvim drugačije. Možemo samo da uspemo ako se odvažimo da probamo, jer hrabri uspevaju na putu do cilja ka bezuslovnoj ljubavi koju spoznajemo kada se na prvi pogled zaljubimo u to predivno stvorenje – svoje dete.
Danijela Marković, psiholog
