Ovo je jedna veoma moderna dilema s kojom se svakoga dana suočava veliki broj roditelja širom sveta: da li detetu dati mobilni telefon li ga što je moguće duže držati podalje od njega? Razumljivo je što kao roditelj smatrate da je pametni telefon neka vrsta Pandorine kutije koja je spremna da na vaše dete pusti sva zla ovog sveta. Zbunjujući niz naslova o mogućim uticajima mobilnog telefona i korišćenja društvenih mreža, dovoljan je da svako odustane od njih. Čini se da čak ni slavne ličnosti nisu imune na ovaj moderni roditeljski problem, pa je tako Madona recimo izjavila da je zažalila što je svom starijem detetu dala telefon kada je imao 13 godina i da takvu grešku više nikada neće ponoviti.
Međutim, i sami verovatno imate telefon koji smatrate važnom alatkom u svom svakodnevnom životu, koja vam pruža brojne pogodnosti – od upotrebe elektronske pošte i obavljanja onlajn kupovina, do video-poziva i mogućnosti kreiranja i pregledanja porodičnog foto-albuma. Ipak, vaša deca će tražiti da i ona imaju smartfon, naročito ako ga i njihovi drugari već imaju, a priča o posedovanju telefona zašla je čak i u vrtićke grupe.
Danas se neretko suočavamo s naslovima kao što su: Naučnici uzburkali strasti roditelja izjavivši da će deca biti sve manje inteligentna ako stalno budu gledala u ekrane; ili: Roditelji muku muče s tehnološkim navikama dece; ili: Mogu li naše škole bez mobilnih telefona?
I dalje postoji veliki broj pitanja bez odgovora na temu dugoročnih efekata pametnih telefona i društvenih mreža na decu i tinejdžere, ali postojeći odgovori ipak pružaju neke dokaze koji govore o osnovnim rizicima, kao i benefitima. Ili još preciznije: iako ne postoje sveobuhvatni dokazi koji potvrđuju da je posedovanje telefona odnosno korišćenje društvenih mreža generalno štetno po decu, postoji i druga strana ove priče.
Do sada su se mnoga istraživanja vise fokusirala na adolescente, a manje na mlađe uzrasne grupe – a dokazi koji se pomaljaju ukazuju da postoje određene faze razvoja tokom kojih su deca podložnija većem riziku od negativnih efekata. Štaviše, stručnjaci se slažu oko nekolicine ključnih faktora koje bi trebalo razmotriti kada odlučujete da li je vaše dete spremno za pametni telefon i šta bi trebalo da uradite kada ga već dobije.
Kada govorimo o deci mlađeg uzrasta, većina naučnika se složila da pre šeste godine deci ne treba davati telefon, niti im puštati kratke crtane filmove. U tom periodu se razvija dečja pažnja i strpljenje, a taj razvoj treba podržati povremenim gledanjem dugometražnih crtanih filmova.
Svako vreme nosi svoje osobenosti, pa decu ne možemo izolovati ni od tehnologije i telefona, jer njihovo vreme to prosto donosi. Ono što kao roditelji treba da učinimo je da pričamo s decom i da im plasiramo kvalitetan sadržaj, a to je danas barem lako. Kao roditelj imate kontrolu i uvid u to šta vaše dete gleda i kako provodi vreme na internetu. Ono što roditelji treba da urade je da nastoje da od „neprijatelja“ naprave „prijatelja“. Ne treba se plašiti igrica, društvenih mreža i interneta uopšte, samo je potrebno deci postaviti granice i pogodne temelje za njihov dalji razvoj i informatičko opismenjavanje.
Bonus predlog: možete kontrolisati koliko će vremena vaše dete provoditi na tabletu ili telefonu i tu mogućnost svakako treba da iskoristite, jer dete tada stiče disciplinu i meru, odnosno osećaj kada je dosta. Podešeno vreme koje dete može provesti na tabletu Ili telefonu ne bi trebalo da prelazi 2 sata dnevno.
